Niko ne želi da sedne za svoj računar, i da čeka narednih 10-15 minuta dok se operativni sistem „smiluje“ da se podigne. To je prava noćna mora, jer dok su vaše kolege već počele da rade, vi gledate kako se polako kompjuter „zahuktava“ i „stavlja u pogon“, kao da će da poleti na Mesec, a ne da startuje programe koji su vam potrebni za posao.
Operativni sistem
Jedan od uzroka sporog podizanja operativnog sistema jeste što mu je potreban apdejt, ili resetovanje. Vrlo je korisno reinstalirati Windows na svakih 18-24 meseci, a smisao svega je da se sistem održava u svežem stanju.
Naravno, ovo je posao gde morate da budete sigurni da ste sve svoje podatke sačuvali, i da ne napravite sebi veliki problem tako što ćete ih zauvek izgubiti. U ovakvim situacijama, radi se Backup Software-a, te se tako čuvaju dokumenti, filmovi, slike…
HDD/SSD
Većina nas je čula za Hard Disk Drive ili HDD. Malo manje nas zna za SSD ili Solid State Drive. O čemu se tačno radi i čemu služe ovi diskovi?
Naime, diskovi čuvaju podatke i nakon što ugasimo računar, i vrlo je interesantno da HDD disk funkcioniše kao gramofon. Igla gramofona čita ispupčenja i rupice na ploči, a glava u disku taj disk nikada ne dodiruje. Iz toga možemo izvesti i zaključak da su diskovi osetljivi na padove ili udarce. Na primer, može da se dogodi da vam laptop ispadne, i tada uređaj koji meri ubrzanje a poseduju ga u sebi bolji diskovi, zaustavlja automatski upis, kao i čitanje sa diska, da bi se zaštitili podaci i sam disk.
Svi noviji uređaji imaju SSD. Obično je na njemu smešten operativni sistem, a glavna uloga SSD-a jeste da ubrza rad laptopa ili desktop računara. U odnosu na HDD, SSD je značajno brži, i nakon ugradnje ovog dela, primetićete veliku promenu u podizanju sistema, koje je sada bitno olakšano.
Neispravna neka od komponenti
Naravno, uzrok sporog podizanja operativnog sistema može da bude i neispravnost neke od komponenti. Tada je potrebno da se uradi testiranje hardvera i kompletna PC dijagnostika.
Tada obično radimo uobičajenu proceduru:
- Merenje temperature
- Test hard diska
- Test radne memorije
- Instalacija novog operativnog sistema
- Stres testovi
- Stresiranje procesora
- Stresiranje grafičke kartice
- Test kompletnog sistema
- Vizuelna provera ispravnosti komponenata.
Matična ploča
Matična ploča je hardverski deo računara. Nju možemo nazvati “srcem“ uređaja, i ako ne funkcioniše kako treba, tada ni druge komponente neće raditi ispravno. Na matičnu ploču se instalira CPU, RAM, grafička karta, HDD, SSD, itd.
Laptop možda ne podiže sistem iako je HDD ispravan i to 100%. Problemi na matičnoj ploči mogu da budu softverske ili hardverske prirode, i tada korisnici dođu u situaciju da dožive fenomen – pao mi je sistem!
Naravno, nije uvek matična ploča uzrok pada operativnog sistema, ali može biti. Ukoliko laptop ne može da normalno podigne OS, onda za to mora da postoji neki razlog. Za instalaciju sistema potrebno je oko sat do dva vremena, i tada se na HDD-u smeštaju svi neophodni drajveri, kao i softverski podaci i aplikacije – sve to osigurava da laptop radi bez problema.
Korisnicima se ponekad dešava da se pojavi takozvani blue screen – BSOD, i to nakon uključivanja računara. Tada je obično za ovaj kvar kao „prva osumnjičena“ upravo matična ploča, a problemi nastaju iz mnogo razloga, na primer: drajver koji je instaliran u međuvremenu, kvar na grafičkoj karti, kvar na hard disku, neispravna RAM memorija, itd.
Sve ovo što smo naveli zapravo uopšte nije previše komplikovano, ali samo ako se najpre uradi stručna dijagnostika – tada će i kvar biti uspešno saniran.